Filozofija je jedan nov način mišljenja nastao u staroj Grčkoj u VI veku p.n.e. "Kada se spomene Grčka, svakog obrazovanog čoveka u Evropi obuzima neko osećanje kao kada  je reč o njegovoj domovini". (G.V.F.  Hegel "Istorija Filozofije") Međutim, filozofija kao težnja za mudrošću je doživela svoj vrhunac u istočnom svetu (između VIII i VI veka p.n.e.), u Indiji, Persiji, Kini znatno pre nastanka filozofije u staroj Grčkoj. Svaka od tih kultura je na posredan način uticala na kulturu starih Grka. Mitska i verska predanja koja su u sebi sadržavala klice mudrosti prenosila su se tokom vekova sa kolena na koleno. Počeci filozofije u Indiji preneseni su namu u Vedama (znanje) koje su spevane u slavu bogova, sunca, vode i vatre. One su prihvatane kao učenja drevnih mudraca kao što je to bio Buda. U Kini se razvio konfučijanizam (po mudracu Konfučiju) i taoizam (po mudracu Lao Ceu). U Persiji Zaratustra osniva monoteističku religiju s istaknutim dualizmom. Ono po čemu se istočna filozofija razlikuje od grčke filozofije jeste što ona nema kritičku racionalnost koja bi je uzdigla iznad verskih i mitskih predanja, a što je bitno značenje grčke filozofije.

U početku na filozofska pitanja u staroj Grčkoj je religija pokušavala dati odgovor. Takva religijska objašnjenja su prenošena sa kolena na koleno u obliku mitova (mythos-pričanje, kazivanje). Mitovi su trebali da objasne zašto je ovaj život takav kakav jeste. Grčku mitologiju su sistematizovali Homer ("Ilijada i Odiseja") i Hesiod ("Teogonija"). Hesiod početak sveta opisuje kao Haos, zatim nastaje Geja (Zemlja) majka svih bića. Na dnu je Tartar, sin Geje i Etera. Zatim, nastaje Eros kao princip sile i kretanja. Iz Haosa nastaju Mrak i Noć, a iz Mraka i Noći nastaju Svetlost i Dan. Iz Geje nastaju Nebo, Gore i More. Vrhovni grčki bog je Zevs – otac svih božanstava. Grčki filozofi su nastojali da dokažu da se u mitove ne mogu pouzdati. Oni su kritikovali Homerovo učenje o bogovima jer su bogovi suviše ličili na ljude. Jedan od filozofa koji je kritikovao mitove je bio Ksenofont koji je rekao: "Ljudi su stvorili bogove prema sopstvenoj slici. Oni veruju da su bogovi rođeni i da imaju telo, i odeću i jezik kao i mi". Filozofe treba razlikovati od mudraca. Mudraci još nisu filozofi jer oni samo sažimaju praktičnu životnu mudrost, dok filozofi su ispitivači i istraživači mudrosti. Upravo u vreme nastanka filozofije Grčka je počela da osniva mnoge gradove u kolonijama u južnoj Italiji i maloj Aziji. U njima su robovi obavljali fizički rad, a slobodni građani su se bavili politikom i ratovima. Slobodni građani su počeli da postavljaju pitanja ne posezajući za nasleđenim mitovima. Cilj prvih grčkih filozofa je bio upravo da pronađu objašnjenja prirodnih procesa na osnovu razuma.

 
Kako je filozofija nastala? U svom delu "Teetet" Platon kaže da je filozofija nastala čuđenjem (thaumadzein). Začuditi se značilo je prihvatiti vlastito neznanje. Čovek ne prihvata iskustveni svet onakav kakav jeste, nego se čudi i pita o njegovom temelju: "Zašto postoji nešto?", "Zašto uopšte živimo?" Pored čuđenja, drugi izvor filozofije je sumnja (skepsa). U osnovi filozofskog čuđenja i skepse je želja za saznanjem istine (grč. aletheia). Mada se filozofska pitanja tiču svih ljudi, ne postaju svi ljudi filozofi. Iz mnogih razloga većina ljudi je toliko obuzeta svakodnevnim problemima da samo čuđenje i upitnost pred životom biva potisnuto. Dok je za decu svet takav da u njemu otkrivaju uvek nešto novo, kod odraslih svet se doživljava kao običan. U tom smislu filozofi se ponašaju i doživljavaju svet kao deca. Nijedan filozof nikada se nije uspeo u potpunosti navići na svet u kome živi. On stoji pred svetom kao pred velikom zagonetkom.