Thevet “Les vrais pourtraits et vies
des homes illustres”
Paris, 1584.

Jedan od kurseva istorije srednjevekovne filozofije

Fil

21: Aurelije Avgustin 

Cilj je da učenici shvate zašto je Aurelije Avgustin (354-430) jedan od najznačajnijih filozofa ne samo latinske patristike, već srednjevekovne filozofije uopšte. Izložiti osnovne postavke Avgustinove filozofije iz njegove knjige "De civitate Dei" (O Božijoj državi). Zasnovao je filozofiju istorije kao novu filozofsku disciplinu. Napušta helensku koncepciju kružnog vremena i smatra da je Bog stvorio vreme. Ali, Bog ne prethodi vremenu, jer je on nevremen tj. večan. Uputiti učenike u razliku vremena i večnosti. Kakva je božija država pod patronatom crkve? Šta je bila posledica tako shvatane države? Objasniti odnos vere i razuma u Avgustinovoj filozofiji: "Razumi da bi verovao, veruj da bi razumeo" (Intellige ut credas, crede ut intelligas). Šta je funkcija razuma? U kom smislu slepo verovanje može odrediti čoveka? Kako danas čovek živi u skladu sa hrišćanskim kanonima? Kakav je odnos hrišćanskih vrednosti spram savremene materijalističke kulture? Kakve je uloga filozofije bila u srednjem veku?

Literatura:

Aurelije Avgustin "O državi božijoj", "Ispovesti", "Razgovori sa samim sobom".
V. Korać i B. Pavlović "Istorija filozofije", udžbenik filozofije za IV razred gimnazije i stručnih škola
Cekić, Savić, Cvetković "Filozofija", udžbenik filozofije za IV razred gimnazije i stručnih škola
Koplston "Istorija filozofije"
Bertrand Rasel "Istorija zapadne filozofije"
G.V.F. Hegel "Istorija filozofije"

Početna strana