Jedan od kurseva istorije savremene evropske filozofije
FIL
51: FRIDRIH NIČE 
Cilj je da se učenici upoznaju sa osnovnim postavkama Ničeove filozofije i u kojoj su meri one uticale na savremeno doba. Koje su društveno - istorijske okolnosti uticale na pojavu Ničeove filozofije ? Kako je Ničeova ideja o natčoveku zloupotrebljena od strane nacionalsocijalističke partije u Nemačkoj? Šta je temelj njegove filozofije života ili iracionalizma u filozofiji? Odnos racionalizma i iracionalizma. Po čemu se njegova volja razlikuje od Šopenhauerove volje? U kojoj je meri Ničeov život (1844-1900) uticao na njegovu filozofiju? Zašto je njegovo delo "Tako je govorio Zaratustra" svrstano među najznačajnija dela u istoriji filozofije. Objasniti metaforički jezik "Zaratustre". Zašto je Niče koristio pesnički jezik, a ne logičko – diskurzivni jezik tradicionalne metafizike? U čemu se sastoji vitalizam Ničeove filozofije? Zašto Niče sebe svrstava u antitradicionalne filozofe? U čemu se sastoji njegov "protupokret" u odnosu na tradicionalnu filozofiju? Da li Niče izlazi iz tradicionalne metafizike ili je iz nje nemoguće izaći kako je tvrdio M. Hajdeger? Kako je Niče sagledavao suštinu hrišćanske tradicije? Zašto se čovek prihvatajući hrišćanske vrednosti udaljavao od samoga sebe? Koreni Ničeove filozofije su u presokratovskoj filozofiji (naročito u Heraklitovoj filozofiji). Zašto? Ničeovo uspostavljanje razlike između natčulnog sveta (hrišćanske vrednosti) i čulnog sveta (onog nagonskog, animalmnog kod čoveka). Uspostavljanje razlike Dionizijsko i Apolonsko. Objasniti. Objasniti Ničeovih pet glavnih tema:
- Prevrednovanje svih postojećih vrednosti (religija, moral, metafizika). To sačinjava suštinu njegovog nihilizma (lat. nihil-ništa). Razlika između pasivnog i aktivnog nihilizma. Koje nove vrednosti Niče uspostavlja? Na čemu se one temelje? Način rušenja postojećih hrišćanskih vrednosti: tri preobražaja duha (kamila, lav i dete) u "Zaratustri".
- "Bog je mrtav". Niče misli na hrišćanskog boga. Kako Niče shvata hršćanskog boga? Bog je umro od prevelikog sažaljenje prema slabom, bolesnom životu. Prihvatajući hrišćanksog boga čovek se okrenuo od svoje prirode, tela koga Niče naziva "velikim umom". Hrišćanski bog je oličenje natčulne sfere. Natčulna sfera je večna i nepromenljiva, dok čulni svet je promenljiv, prolazan i zbog toga je proglašen ništavnim i pukim prividom od strane tradicionalne metafizike.
- Volja za moć- Objasniti šta je suština volje za moć. To nije težnja ka nečemu, već htenje čiji je cilj uvećanje volje za moć. Telo je zapovest, naredba volje. Život je volja za moć. Volja je ono nagonsko, animalno kod čoveka, telos. Volja za moć nastoji da prevladava samu sebe tj. postojeće hrišćanske vrednosti. Prevladavanjem sebe ona se uvećava.
- Natčovek (Ubermenschen) - Natčovek govori DA životu, DA volji za moć. On je jak čovek koji ruši postojeće vrednosti i uspostavlja nove. Razlika između slabih i jakih ljudi. Zaratustra nije natčovek, već učitelj koji uči o natčoveku. Čitav život je hodanje po žici. Kako od životinje, ne postati čovek, već natčovek. To je trenutak "velikog podneva".Izvor morala je u nemoralu. Svaki moral je izraz volje za moć.
- Večno vraćanje istog – obuhvatna ideja Ničeove filozofije (sadrži u sebi prethodne četiri teme). Odnosi se na problem vremena. Večan trenutak onog "sada" koje u sebi obuhvata prošlost i budućnost. Ciklično kretanje vremena. Kako učenici shvataju život? U kojoj meri naš život određuje prošlost? Da li je prošlost "grobar sadašnjosti"? Da li je prošlost ono čega više nema ili je ona i dalje prisutna u sadašnjosti? Da li čovek treba da zaboravi prošlost kako bi imao bolju budućnost ? Motiv zaboravljanja u Ničeovoj filozofiji. Da li je zaboravljanje sastavni deo istorije? Po čemu se čovek razlikuje od životinje ako zaboravlja ? Život sagledavao kroz koreutičke momente igre, plesa i smeha. Objasniti. Filozof je umetnik jer je umetnost najbliža životu
Literatura:
F. Niče "Tako je govorio Zaratustra", "Volja za moć", "Genealogija morala", "S one strane dobra i zla", "Vesela nauka", "Rođenje tragedije".
Žil Delez "Niče i filozofija"
Žan Granije "Niče"
P. Kunzmann, Franz-Peter Burkard, F. Wiedmann "Atlas filozofije"
M. Savić, V. N. Cvetković, N. Cekić "Filozofija" udžbenik filozofije za IV razred gimnazije i stručnih škola
V. Korać, B. Pavlović "Istorija filozofije", udžbenik filozofije za IV razred gimnazije i stručnih škola
Fridrih Niče
Autor Antony Hare, 2002.
