Istorija antičke filozofije

Cilj časa je da se učenici upoznaju sa Sokratovim etičkim načelom (vrlina je znanje) i životom. Na koji način se Sokratov život (470-399god. p.n.e.) ogleda u njegovoj filozofiji? Živeti u skladu sa maksimom: Spoznaj samoga sebe (Gnoti Sauton). Po čemu se Sokrat razlikuje od kosmoloških fizičara? Zašto Sokrat nije napisao nijednu knjigu? U Platonovim dijalozima Sokrat je opisan kao mudrac koji je zaokupljen stalnim ispitivanjem svojih sugrađana i poticanjem na pravedan način života. Neprijateljstvo koje je time izazvao dovelo je do sudskog procesa protiv njega. Kako se Sokrat branio pred Atinskim sudom? U kojoj meri je i danas aktuelno žrtvovanje radi vlastitog uverenja? Ko je mudar čovek za Sokrata? U središtu njegove filozofije je pitanje dobra (agathon) i vrline (arete). Šta je vrlina za Sokrata i kako se stiče? Šta je smisao dijalektike (grč. dialogos), razgovora? Šta znači Sokratova ironična tvrdnja "Ja znam da ništa ne znam"? Šta je cilj života za Sokrata? Da li se znanje može upotrebiti? Znanje što ga Sokrat traži je praktično znanje čiji je sadržaj spoznaja dobra i zla. Objasniti. Ko su bili Sokratovi učenici i na čemu su zasnivali svoju filozofiju?

Cilj je upoznati učenike sa Platonovim ključnim filozofskim idejama i po čemu se njegova filozofija razlikuje od njegovog učitelja Sokrata. Šta je najviše uticalo da se Platon (427-347 p.n.e.) opredeli za filozofiju? Upoznati učenike sa Platovim ontološkim temeljom filozofije- učenje o idejama. Šta su ideja za Platona? Kako Platon objašnjava ideje kroz mit o pećini (vidljivi svet ili svet mnjenja i nevidljivi svet ili svet ideja)? Šta je mnjenje i na koji način ono danas postoji (virtuelna stvarnost, masmediji)? Na koji način je razlika istinito i mnjenje izražena u presokratskoj filozofiji? Platonova teorija saznanja upravo upućuje na ovu razliku. On postavlja tri stupnjasaznanja : čulnost (vera – grč. pistis, nagađanje – eikasia), razum (dianoia) i um (noesis). Kako duša spoznaje ideje? Šta je dijalektika za Platona i po čemu se ona razlikuje od Aristotelovog shvatanja dijalektike? Objasniti ideal Platonove teorije države kroz jedinstvo grčkog čoveka i polisa. Struktura Platonove države čine: vladari, vojnici i proizvođači. Diskusija šta mislite o Platonovim filozofima vladarima. Učenici treba da objasne odnos između politike i etike nekad i sad. Kako shvataju "platonsku ljubav"?

Cilj je da se učenici upoznaju sa osnovnim postavkam Aristotelove filozofije i to pre svega sa njegovom metafizikom i etikom. Aristotel (384-322 god. p.n.e.) je bio najpoznatiji Platonov učenik koji je osnovao svoju filozofsku školu Likej. U toj školi učenici su učili šetajući (peripatos). Aristotel je izvršio podelu nauka (teorijske, praktične i poetičke). Učenici treba da uvide razliku između Platonove i Aristotelove metafizike. Šta je metafizika za Aristotela i koji je prvi uzrok sveg postojanja? Objasniti Aristotelovu teoriju uzroka (causa formalis, causa materialis, causa eficiens i causa finalis). Takođe protumačiti Aristotelov odnos između aktualnog (energeia) i mogućeg (dynamis). Aristotel uspostavlja tu razliku da bi objasnio mogućnost promene. Na osnovu toga Aristotel uspostavlja takozvane posebne metafizike (duša, svet i bog). Aristotelova etika se bazira na njegovoj knjizi "Nikomahova etika". Cilj etika za Aristotela jeste da ono bude praktično znanje, a ne teorijsko. Teorijsko znanje (mudrost grč. sophia) više priliči bogovima nego ljudima. Čovek mora da živi kao društveno biće (zoon politikon). Stoga on treba da razvija svoju praktičnu mudrost. Primenjivati praktičnu mudrost znači živeti u skladu sa vrlinama (arete): umerenost, blagost, pravičnost, štedljivost (zlatna sredina). U tom smislu cilj ljudskog života za Aristotela je sreća ili blaženstvo (eudajmonistička etika). Ali, šta je sreća? Da li je to hedonizam ili materijalno bogatstvo? Diskusija. Aristotelov odgovor je dobro po sebi tj.najviše dobro. Aristotelova podela vrlina: intelektualne (dianoetičke) i etičke (voljne). Aristotel čoveka određuje kao životinju koja zna šta je dobro, a šta je zlo. Zašto je čovek racionalna životinja? Po čemu se on razlikuje od drugih bića?