KARL MARKS
(1818 – 1883)

"Sloboda pojedinca je uslov slobode svih"

Karl Marks (1818 – 1883) rođen je u jevrejskoj pravničkoj porodici u Triru. Studirao je u Bonu i Berlinu gde je doktorirao sa tezom „Razlika između Demokritove i Epikurove filozofije prirode“. Uz pomoć Fridriha Engelsa piše glavna dela savremenog socijalističkog pokreta : ’’Manifest komunističke partije’’, ’’Klasne borbe u Francuskoj’’, ’’Kapital’’, ’’Sveta porodica’’, ’’Nemačka ideologija’’, ’’Ekonomsko-filozofski rukopisi’’. Od pretežno filozofski usmerenih dela najpoznatiji su : ’’Kritika Hegelove filozofije državnog prava’’, ’’Teze o Fojerbahu’’, ’’Beda filozofije’’, ’’Kritika Gotskog programa’’ i ’’Prilog kritici političke ekonomije’’. Marksova misao predstavlja karakterističan moderni spoj filozofije, nauke i ideologije, odnosno dijalektike, sociologije i ekonomije, a sve to uz težnju ka ostvarenju socijaldemokratske ideje. Stoga je Marks paradigmatičan primer modernog mislioca čija je ambicija da na naučno-filozofski način ne samo razume već i promeni svet. U svojoj čuvenoj „jedanaestoj tezi o Fojerbahu“ Marks izriče stav koji će postati izvor brojnih potonjih tumačenja :

„Filozofi su do sada samo tumačili svet, stvar je do toga da se on promeni’’.

Drugim rečima, kao jedina razumski zasnovana istina o svetu, filozofija mora da postane socijalna stvarnost. Marks je formulisao doktrinu „novog materijalizma“ koji je zagovarao odvojenost prirode i sveta čoveka tj. istorije. Slika istorijskog razvoja i cilja istorije kod Marksa je entmitologizirana, sekularizirana prahrišćanska eshatologija. Marks smatra da istorija nema završetka. Princip istorijskog materijalizma naglašava baš dijalektičnost u istoriji. Večna je samo promena, a sve drugo je relativno. To je prvi problem. 

Drugo pitanje odnosi se na tvrdnju da je Marksovo shvatanje istorije entmitologizirana i sekularizirana hrišćanska eshatologija. Prema tome, marksističke kategorije istorije bile bi svetovni prevod religioznih određenja npr. ideja spasa, iskupljenja, raja, pakla, nagrade, kazne. Ako hrišćanska eshatologija govori o spasu i raju kao blaženstvu, onda to ne može nikako biti isto što i borba za ravnopravnost i podizanje socijalnog standarda.

"Čovek stvara religiju, religija ne stvara čoveka (...) Ova država ovo društvo proizvodi religiju, iskrivljenu svest o svetu, jer je ono izopačeni svet. Religija je uzdah potlačenog stvorenja, duša sveta bez srca, kao što je i duh bezdušnih prilika. Ona je opijum naroda"

Stvarnost ili zbiljnost sveta osnovni je problem Marksove filozofije. Marksov pojam praxisa počinje zadatkom: konkretni čovek i njegova konkretna istorijska praksa. Kategorija praxis treba da otkrije i ostvari budući svet. Marks svoje prigovore saopštava sa tla prakse. Glavni nedostatak je da je spoljni svet shvaćen samo kao objekt prema kojemu stoji subjekt, a ne kao čulna ljudska delatnost. Dakle, spoljni svet je rezultat ljudskog rada tj. prakse.

"Ne određuje svest život, nego život određuje svest"

Tu je bit ispoljavanja čovekove egzistencije. Duh marksizma postao je ’’svetska duša’’ novog htenja i rada stotine miliona ljudi. Marksov spomenik u Londonu

Učenik Zdravko Tomić IV-2 (2005/06)
Srednja poljoprivredno-prehrambena škola, Sombor

Ukoliko imate tekst ili komentar o Marksu, pošaljite ga i on će biti objavljen na ovoj web stranici: