"Postupaj tako da čovečnost u svojoj ličnosti, kao i u ličnosti svakog drugog čoveka, uvek uzimaš i kao cilj, a nikada samo kao sredstvo"

Imanuel Kant je rođen u istočnopruskom gradu Kenigsbergu u pet sati ujutru 22. aprila 1724. godine. Bio je četvrto od devetoro dece, od kojih je troje umrlo u ranom detinjstvu. Njegova majka Ana Regina, umrla je kada je Kantu bilo 13 godina. Kant je osećao veliku zahvalnost prema majčinoj ljubavi i podučavanju. Ona je prva prepoznala njegove intelektualne darove. Njegov otac, Johan Georg, koji je bio sedlar, umro je kada je Kant imao 22 godine.

Između 1732. i 1740. Kant je pohađao privatnu pijetističku ustanovu Collegium Fridericianum, uz podršku porodičnog pastora Franca Alberta Šuca, koji je bio upravnik škole. ( Pijetisti su smatrali da hrišćanska vera nije skup doktrinarnih stavova, već živi odnos sa bogom). Uprkos pijetističkom isticanju intuitivnog iskustva, njegove pristalice stavljale su veliki naglasak na religijske obrede. Iako je čuvao uspomenu na pijetizam svojih roditelja i gajio poštovanje prema njihovoj tradicionalnoj pijetističkoj smirenosti i ozbiljnosti, Kant je osećao samo prezir prema zvaničnoj verziji pijetizma sa kojom se susreo u školi. Kasnije je Kant, delimično pod uticajem racionalne filozofije, u načelu bio protiv religijskih obreda. Kant izjavljuje: "Nikakav formalan izraz vere, nikakvo pozivanje na sveta imena, niti pak bilo kakvo održavanje religijskih obreda, ne može nam pomoći da zadobijem spasenje.”

U vremenu prvih godina studiranja Kant je bio siromašan, iako je od pojedinih kolega primao novčanu nadoknadu za pomoć koju im je pružao u radu. Kant je studirao u Kenigsbergu, ali se ne zna tačno šta. 1747. godine zbog ekonomskih razloga napustio je Kenigsberg i u lokalnim mestima radio je kao kućni učitelj. Za sebe je izjavio da je bio najgori kućni učitelj na svetu. 1754. se vratio u Kenigsberg, a 1755. stekao pravo da drži predavanja kao privatdozent. Prvo predavanje je održao u kući jednog profesora 1755. godine pred velikim brojem studenata. Platu profesora počeo je da prima tek 1770. Kant je predavao širok raspon predmeta. U jednom pismu 1759. Kant je dao melanholičnu sliku svog života, ali je takođe poznato i to da se skoro svako veče bavio društvenim aktivnostima. Pošto je često ručao sa oficirima bio je angažovan da oficire podučava matematici, fizičkoj geografiji i fortifikaciji.

U periodu od 1746. do 1770. Kant je pokušao da odbrani metafiziku od kritika koje su proizilazile iz razvoja nauke. Zatim je utvrdio da nije u stanju da opravda racionalističke metode korišćene u metafizici, pa je čak počeo da dovodi u pitanje i samu metafiziku. Tada je odlučio da formuliše svoj pojam metafizike i tome primerenu metodologiju. To je i učinio u svoje tri Kritike: Čistog uma, Praktičnog uma i Moći suđenja. 

Period od 1770. do 1780. poznat je kao ”decenija ćutanja”. U tom periodu je Kant vrlo malo objavljivao. Tokom tih godina Kant se trudio da ostvari svoje ideje. Prva kritika, Kritika čistog uma, objavljena je tek 1781. godine iako je Kant mislio da će je završiti mnogo ranije, 1772. godine. U tri teksta iz perioda kritičke filozofije koja su objavljena između 1781. i 1790. Kant pripisuje duši različite atribute, od kojih je svaki sposobnost po sebi. To su: saznajna moć, etička i moralna žudnja i osećanja. Svaka od ovih moći odgovara jednoj od tri kritike: Kritici čistog uma odgovara saznanje, Kritici praktičnog uma odgovara želja, Kritici moći suđenja odgovara osećanje.

Kant je postao vodeća figura među onima koji su se zalagali za preispitivanje statusa filozofije na univerzitetu u Kenigsbergu. Da bi stekao položaj profesora, Kant je morao da napiše tezu: O formi i principima čulnog i inteligibilnog sveta. Ova teza je bila od izuzetnog značaja jer je sumirala postignuća iz 50- tih i 60-tih i pripremila teren za ``Kritiku čistog uma``.

U svojim srednjim poznim godinama Kant je svaki dan imao goste na ručku. Gosti su bili ljudi iz visokog ranga: generali, aristokrate, trgovci, direktori banaka. Kantov ručak sastojao se od tri obroka nakon kojih je sledio sir. Leti je ručavao pored otvorenih prozora koji su gledali u vrt. Pio je crno vino nakon kojeg je pio belo da bi ublažio oštro dejstvo crnog vina.

Kant je braći i sestrama obezbedio izdržavanje ali, je gledao da se drži podalje. Nije ih video 25 godina sve do svoje poslednje bolesti, kada ga je jedna od sestara negovala u postelji. Njegov život tokom tih godina bio je krajnje uredan. Doručkovao bi u pet a jutro bi proveo u pisanju ili predavanju. U 12.15 bi ručao. Tokom većeg dela života je posle ručka odlazio sam u šetnju. Ta šetnja se odvijala po tako preciznom vremenskom rasporedu da su stanovnici Kenigsberga mogli prema njoj da podese satove. Pošto bi završio sa šetnjom Kant bi do deset sati uveče čitao. Kant je bio fanatično zaokupljen fizičkim zdravljem, kako svojim, tako i drugih ljudi. Užasavao se telesnih tečnosti i trudio se da se nikada ne znoji. Ako bi tokom najsparnijih letnjih noći na njegovoj noćnoj košulji ostao i najmanji trag znoja o tome je govorio kao o incidentu koji ga je duboko šokirao. Kantova spavaća soba se nikada nije grejala, čak ni po najhladnijem vremenu, ali se u njegovom radnom kabinetu tokom svih godišnjih doba održavala temperatura od 35 stepeni.

Kant je 1. oktobra 1794. godine dobio pismo sa svojeručnim potpisom kralja, u kome ga prekoravaju zbog ”zloupotrebe” filozofije ”radi izvrtanja i omalovažavanja mnogih glavnih osnovnih učenja Svetog pisma i hrišćanstva” i upozoravaju da će dospeti u kraljevu nemilost, te da ne čini nikakva slična ogrešenja jer ”inače može neizostavno očekivati po ponovljenoj neposlušnosti , neprijatne posledice ”. Odbacio je optužbe da je u svom učenju na bilo koji način sudio Bibliji i hrišćanstvu. Nije se više upuštao u raspravu o stvarima religije. Pošto mu je bilo zabranjeno da raspravlja o religiji, Kant je nastavio da objavljuje radove o državi i pitanjima prava i slobode: Večni mir, 1795.; Metafizika morala, 1797.; Spor među fakultetima, 1798.; koji se odnosi na Francusku revoluciju.

Kant je oboleo od cerebralne arterioskleroze. Počeo je da zaboravlja nedavne događaje, iako se precizno sećao događaja iz dalje prošlosti i umeo je da ponovi duge odlomke poezije. Pored toga, patio je od čudnih halucinacija u vezi sa elektricitetom. Kant je izgubio svaku preciznu predstavu o vremenu i postao je nestrpljiv prema posluzi. Godine 1802. otpustio je dugogodišnjeg slugu Lampea. Razlozi za taj postupak ostaju nejasni, iako ima osnova za verovanje da je uzrok bio seksualno uznemiravanje. Približavanjem zime 1802. Kant se žalio na bolove u stomaku. Imao je teškoće sa spavanjem i užasavao se sopstvenih snova. U proleće 1803. počeo je da gubi apetit, ubrzo je nastupilo i pogoršanje vida. Još uvek je povremeno bio u stanju da odgovori na pitanja u vezi sa filozofijom i naukom. Postepeno je, međutim, gubio sposobnost da komunicira sa ljudima, pa čak i da ih prepoznaje.

Kant je umro 12. februara 1804. godine, samo dva meseca nakon 80- tog rođendana. Slava mu je obezbedila državnu sahranu u katedrali u Kenigsbergu, u kojoj su prisustvovali dostojanstvenici iz čitave Pruske. 

"Sa svakom stvari koju si propustio, nešto si dobio. Sa svakom stvari kojom dobiješ nešto si izgubio"

Kantov spomenik

Učenica Jelena Momčilović IV-3 (2005/06)
Srednja tehnička škola, Sombor

Ukoliko imate tekst ili komentar o Kantu, pošaljite ga i on će biti objavljen na ovoj web stranici: