AURELIJE AVGUSTIN
(354 - 430)

"Razumi da bi verovao, veruj da bi razumeo"
(Intellige ut credas, crede ut intelligas)

Među velikim i značajnim filozofima koji su doprineli razvoju filozofskog učenja jeste svakako Aurelije Avgustin. Bio je centralna figura, ne samo patristike (lat. pater-otac), već i celukupne srednjevekovne filozofije. Njegovo ime je veoma dominiralo zapadnom filozofijom sve do XIII veka. Čak ni tzv. doctor universalis Toma Akvinski, svojim aristotelizmom i školom nije uspeo da naruši Avgustinovu slavu.

Rodio se u Tagasti, provincija Numudija, 13 novembra 354 godine nove ere. Otac mu se zvao Patricije, a majka sv. Monika hrišćanske vere, dok mu je otac bio paganin. Međutim, pored majke hrišćanke nije bio kršten. Kao dečak započinje učenje latinskog jezika, kao i aritmetike, dok nije pridavao veliku važnost učenju grčkog jezika. Osnovna znanja latinskog jezika i gramatike stiče u gradu Maduaru 365 god. Posle očeve smrti Avgustin započinje studije retorike u Kartagi gde je imao i ljubavnicu sa kojom dobija sina Adeodata. Tim postupkom Avgustin praktično raskida sa moralnim idealima hrišćanstva. Uprkos načinu života koji je vodio bio je veoma uspešan student.

Avgustin prihvata učenje manihejaca o postojanju boga tzv. ormuzd. On se vraća u Tagastu 374 godine gde započinje predavanja gramatike i latinske književnosti. Iste godine otvara i školu retorike u Kartagi. U tom periodu on objavljuje svoje prvo prozno delo "De pulchro et apto". Pored ovog dela, njegova najznačajnija filozofska dela su: "Ispovesti", "Sv. Trojstvo", "O državi božijoj" i "Razgovori sa samim sobom".

Glavni filozofski problem Avgustinove filozofije jeste odnos vere i razuma. Filozofsko tumačenje postojanja Boga on svodi na razum čiji je zadatak da nadopunjuje i dokazuje veru u Boga. U njegovom životu dolazi do bitnih promena vezanih za veru što je poljuljalo njegovu veru u manihejce. Posle njegovog odlaska u Milano, počeo je da misli na hrišćansku veru. Na njegov preokret su uticali propovedi Svetog pisma, mada ni to nije bilo dovoljno da ga ubedi u istinitost hrišćanstva. Čitajući Novi zavet shvatio je da je zaista nužno voditi život u skladu sa mudrošću. Njegovo "preobraćenje" se desilo u leto 368 godine kada napušta profesorsku karijeru i počinje da proučava Platonovu filozofiju i hrišćanske dogme. Ubrzo je i kršten od strane Sv. Ambrozija. Posle toga majka mu ubrzo umire i njegovi planovi o putovanju u Afriku propadaju. Pored slave koju je stekao tokom života mnogi su se protivili njegovim razmišljanjima. Život Avgustina se završava 430 godine.

	On je ostao zapamćen kao i njegova dela koja se mogu razumeti ukoliko koristimo razum i veru u Boga. Bog za Avgustina predstavlja simbol dobra, a prisustvo zla u svetu kao odsustvo dobra. Zlo će nestati kada Isus Hrist ponovo se vrati na zemlju. Poruka koja sledi je: "Istorija je sukob onih koji veruju i onih koji ne veruju u Boga" rekao je Aurelije Avgustin.
Triumf Sv. Avgustina, 1664, Museo del Prado, Madrid

"Na internetu niko ne zna da si ti svetac"

Učenica Bojana Jokarić IV-2 (2005/06)
Srednja poljoprivredno-prehrambena škola, Sombor

Ukoliko imate tekst ili komentar o A. Avgustinu, pošaljite ga i on će biti objavljen na ovoj web stranici: